piše: Vladimir Milutinović –
Nedavno gostovanje Žarka Koraća u Peščaniku pruža dobru priliku da se spor koji se posle majskih izbora razvio u između progresivne i regresivne inteligencije okonča. Korać je u stvari odlično opisao taj spor i smisao akcije belih listića. Taj opis je tim vredniji što on sam nije bio deo te akcije, šta više izabran je kao poslanik na listi Preokreta.
Budući psiholog, Žarko je uvideo da bi bilo besmisleno dalje negirati da je nova vlast učinila neke pozitivne pomake i da nije Srbiju vratila u devedesete, više nego što ova iz njih sama nije izašla. I onda je prešao na, kako sam kaže, kritiku nedoslenosti u toj slici. Korać ne negira da je slika novih vlasti, u odnosu na propagandu koja ih je pratila da će predstavljati trenutnu katastrofu, prilično I iznenađujuće dobra. Ali se ipak postavljaju legitimna pitanja koja Korać naglašava: da li je ta promena trajna ili privremena, da li je to samo predstava, da li drugi ešalon i glasači mogu da prate tu promenu, da li se sve to radi na besprekoran način?
Međutim, dok je s pravom kritikovao novu vlast Korać je usput izrekao dosta pohvala, a pošto su pohvale obične bile uvod u kritiku, možda nisu bile dovoljno primećene. Korać je koristio mnoštvo metafora, ali je možda najbolja ona o tigru koji je postao vegetarijanac. Korać primećuje da su ovom promenom mnogi ljudi zbunjeni, da se pitaju da li će se taj tigar ponovo vratiti starom jelovniku. Međutim, činjenica je da je tigar sada vegetarijanac.
Nije to jedina pohvala. Korać kaže da bi borbom protiv korupcije trebalo da se bave nezavisna tela, koja uzgred budi rečeno, sada izgledaju jadno kada “ta borba nije fingirana”, kao što je bila ranije, nego stvarna. Drugim rečima, fingirana „nezavisna“ tela dobro su se slagala sa fingiranom borbom protiv korupcije, ali se sada primećuje da tu postoji razilika.
Korać je novoj vlasti odao priznanje i zbog odnosa prema Kosovu, koji je mnogo realističniji. Napredak se vidi i u jasnoj razlici koju je Korać istakao: Tadić se slučajno i bez reči, posle isteka mandata rukovao sa Tačijem, dok Dačić ima već tri zvanična razgovora sa njim. U odnosu na očekivanu paljbu nacionalista za ovo je bila potrebna veća „hrabrost“, koju i Korać vidi. „Prave rečenice izgovaraju ljudi za koje to nisi očekivao“, ali to ipak ostaju prave rečenice.
Sve ovo čini da je opozicija „ostala bez pravih tema“. Kako Korać kaže, možete vi da kritikujete ove nedoslednosti kao što ja činim, ali ako ste opozicija onda treba da uverite ljude da bi vi ove poslove radili bolje od sadašnje vlasti, međutim, bar što se tiče Kosova i korupcije, prilično je očigledno da ste to radili lošije. I, makar dok se nova vlast ne kompromituje, bilo izneverenim očekivanjima, bilo nepopravljanjem ekonomske situacije, opozicija će biti pred teškim zadatkom.
Jednom rečju, Korać situaciju vidi kao „paradoksalnu“, neočekivanu, što ukazuje da ona zahteva preispitivanje i razmišljanje, promene. Možda nehotice, Korać je opisujući situaciju, precizno izrazio i smisao belih listića. On kaže da je nova vlast „postavila lestvicu mnogo više i za DS i ostale“. Smisao belh listića je bio upravo to, postaviti lestvicu mnogo više. A danas, kao i uvek, cilj javnosti bi trebalo da bude da je drži što više.
Isto tako je moguće retorički spuštati lestvicu ne bi li je nereformisani i nepromenjeni demokrati i liberali preskočili, ali to nije dobra strategija.
Ovde je visina lestvice jednaka tom famoznom „javnom interesu“.
filozofijainfo, 27.01.2013.
