piše: Vladimir Milutinović –
Pričali ne pričali, neoliberalizam nastavlja svojim tokom. U ovom tekstu neće biti novih teroijskih uvida oko njega, već će ceo biti posvećen jednom savršenom primeru neoliberalnog novinskog teksta. Članak se pojavio u listu Press, pod naslovom: „Socijalizam kriv za krizu“ i nadnaslovom „Stručnjaci prepoznali ključni uzrok nevolja“. Tema teksta je inače situacija u Sloveiniji, a akteri su raspoređeni sasvim u skladu sa neoliberalnom ideologijom. Za krizu, koja je izbila 19 godina posle sloma socijalitičkih sistema, još uvek je kriv socijalizam, dežurni krivac neoliberala. Ko nam otkriva ovaj ključni uzrok krize? Naravno, stručnjaci, čime se precizno skicira uloga koju „eksperti“ ili „stručnjaci“ imaju u savremenom neoliberalnom sistemu. Oni su tu kao agenti koji svojim navodnim autoritetom potvrđuju teze neoliberalne ideologije, ako treba i protiv svih drugih građana. Na taj način eksperti kradu demokratiju, često se potpuno suprotstavljajući demokratskoj volji, kao posle poslednjih izbora u Srbiji, kada su naši ekonomisti listom tvrdili da se ne treba držati predizbornih obećanja.
Nego da se vratimo na tekst. Njegova glavna teza je da se „dosadašnji slovenački model pokazao kao neodrživ“. Taj model karakteriše visok udeo vlasništva države u javnim preduzećima, bankama itd, i prepreke stranim investicijama, što će reći nesklonost da se kompanije u državnom vlasništvu prodaju strancima. Slovenija, tvrdi tekst, zapravo nikada nije završila „tranziciju od socijalizma ka slobodnom tržištu“. Rečima sociologa Nika Tusa: „Slovenci nikada zaista nisu prigrlili kapitalizam”. A MMF takođe naglašava da je “raniji slovenački ekonomski model neodrživ”.
Eto, mi smo mislili da je Slovenija primer za ugled, a oni već 19 godina tavore u pogrešnom ekonomskom sistemu pridržavajući se starih socijalitičkih navika. Trebalo bi da su za toliko godina veoma osiromašili, pošto je poznato da su “državna preduzeća nužno neefikasna”. Ali, ili su u Sloveniji otkrili naftu ili nešto sa ovim objašnjenjima nije u redu.
Naime, iako u poslednje vreme ima problema, Slovenija je u stvari u veoma dobrom stanju. Prema listi Svetske banke ona je na 33 mestu u svetu po visini BDP po glavi stanovnika koji je u 2011. godini iznosio 27.412 dolara po glavi. Po tome se ona nalazi u društvu Italije i Francuske, a ispred svih ostalih istočnoevropskih zemalja koje su ušle u tranizciju. Javne usluge su na visokom nivou, na primer budžet Slovenije za zdravstvenu zaštitu je slične veličine kao budžet Srbije, jedino što Slovenaca ima 3,5 puta manje. Slovenija je pre 8 godina postala članica EU, a od 1. januara 2007. je članica evrozone. I sve to a da niko nije tražio da se visok udeo države u preduzećima, bankama i ostalim privrednim subjektima smanji, pre ulaska u ove institucije. Nezaposlenost u Sloveniji je 8,2 % ,više nego, na primer, u Holandiji, ali manje od proseka EU.
Međutim, po MMF i neoliberalnim ekonomistima, stanje je alarmantno i neodrživo. Socijalizam toliko nagriza slovenačko društvo, a oni ni makac u pravcu tranzicije.
Da ovo stanje stvari uporedimo sa Srbijom koja je poslednjih oko 9 godina provela pod motom “privatni vlasnik je uvek bolji”. Nezaposlenost u Srbiji je 25,5 %, BDP po glavi stanovnika 6.400 dolara, zdravstvena zaštita, kako je nedavno objavljeno, najgora u Evropi, a na PISA testovima našti srednjoškolci obično drže neko od mesta na začelju.
Kad smo već kod PISA testova, nedavno je Politika objavila podatak da u Finskoj 97,6% studenata studira o trošku države, a taj procenat može biti samo još veći u slučaju srednjoškolaca. Da li su to oni isti Finci koji su na PISA testovima obično prvi? Kako to da u tom slučaju ne važi deviza “privatni vlasnik je uvek bolji”? Odnosno, ako važi, da li to znači da je, recimo, naš Megatrend bolji od finskih državnih univerziteta?
Dok odgovaramo na ova pitanja, da vidimo kakav je BDP po glavi stanovnika Finske: 38.000 dolara po glavi, otprilike 6 puta veći od onog u Srbiji.
Međutim, ako budemo nastavili u pravcu privatizacije i “tranzicije od socijalizma ka slobodnom tržištu”, kako se sada traži i od Slovenije koja je po ovim mišljenjima, takoreći, tek na početku tranzicije, sigurno ćemo zajedno kad-tad stići Finsku.
Negde oko 2850 godine.
ps.
Montipajton Finland Song
