piše: Vladimir Milutinović –
U opštoj pomami za kresanjem javnog servisa, koja je najviše raširena među ekonomistima, niko se nije setio da su i stranke javni servis. Kako stranke, nešto po definiciji partikularno, mogu biti javni servis? Pa morale bi biti pošto se stranke finansiraju iz javnih sredstava. To mi je upalo u oči kada sam pokušao da utvrdim kako stoji stvar sa sada već čuvenim finansijskim izveštajima LDP. Najpre je Prokić tvrdio da izveštaji ne postoje, a onda mu je neko od funkcionera LDP rutinski odgovorio da su izveštaji na sajtu i da su svi prošli nadzorni odbor LDP. Onda se javio član nadzornog odbora i rekao da se nadzorni odbor nijednom nije sastao, a onda su članovi iz Niša ponovili da nisu nikada videli bilo kakav finansijski izveštaj.
Ovakav rašomon morao se nekako razrešiti, te sam posetio sajt LDP da vidim kako izgledaju ti izveštaji koji bi tu morali biti kada već jedna strana to tvrdi. I kada sam otvorio fajl, imalo se šta i videti.
Finansjiski izveštaji inače postoje jer su stranke obavezne da ih dostave Agenciji za borbu protiv korupcije. Ali, ovaj izveštaj LDP je sasvim specijalan.
Prema izveštaju, LDP je od svih nas u toku 2011. godine dobio oko 300.000 evra, odnosno, 34.621.868 dinara. Toliko je izdvojeno iz republičkog budžeta i budžeta opština u kojima je LDP valjda deo vlasti ili samo aktivan.
Ima LDP i druge prihode, koje je skupio partikularno, onako samo kao udruženje građana. Od članarine je, doduše, skupljeno 0,00 dinara. Članarina očigledno u LDP ili ne postoji ili se skuplja dosta neefikasno.
Malo efikasniji su prilozi članova LDP. Priloge je dalo 4 člana LDP u ukupnom iznosu od 11.000 dinara. Jedan od tih 4 člana je ovlašteno lice za zastupanje LDP pred Agencijom za borbu protiv korupcije.
I, ako ste mislili da ima još – nema. To je sve. Svi građani, svi mi, u finansiranju LDP učestvujemo sa 99,997 odsto. Što LDP, po mom sudu, čini javnim servisom.
I tu nastupaju ponovo ekonomisti. Iako su stranke javni servis, niko ne predlaže mere štednje u odnosu na ovaj javni servis. Kako oni vole da kažu: “javni servis je rak-rana Srbije”, ali ne i ovaj javni servis iz čega bi sledilo da su medicinske sestre i nastavnici mnogo veća rak-rana, da mnogo više štete društvu, od stranaka.
A ako finansijski izveštaj LDP nije istinit, jer i takva mišljenja postoje, to bi još više iskomplikovalo stvari. Da li smo, ako ne finansiramo stranke sa 99.99% nego malo manje, još uvek kakvi-takvi akcionari čiji interes bi trebalo da bude bar malo, ako ne u potpunosti, poštovan?
Međutim, u tom slučaju je očigledno da se, pošto je LDP objavio lažan izveštaj, taj javni interes ne poštuje. Jer javni servis uključuje, je li, “naše pravo da znamo sve”.
Sva je, dakle, prilika, da iako mi, kao javnost, finansiramo LDP, LDP u stvari uopšte nije javni servis. A ako nije javni servis, čiji je to onda servis?
Misterija.
I da stvar bude još zanimljivija, deo javnosti koji se čini da podržava ovu stranku koja se finansira iz javnih sredstava, tvrdi da javni (opšti) interes ni ne postoji.
Postoji samo javni novac kojim se finansira privatni interes.
I to je – uvek ista – suština neoliberalnog sistema.
– See more at: http://www.filozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view=article&id=884:i-stranke-su-javni-servis&catid=87:demokratija-danas&Itemid=59#sthash.i6r6PZ0B.dpuf
