piše: Vladimir Milutinović
Ovih dana spinuje se predstojeća promena Zakona o radu u pravcu „fleksibilizacije“. Fleksibilizacija je omogućavanje lakšeg otpuštanja zaposlenih i uvođenje kraćih i neformalnijih formi zapošljavanja. Drugim rečima, fleksibilizacija je umanjivanje postojećih prava radnika u interesu poslodavca. U skladu sa neoliberalizmom zakon polazi od pretpostavke da je jedini smisao i pokretač ekonomije profit. Kada profita za vlasnika nema, sve treba da stane i da se pokrene kad se mogućnost za njega pojavi. Pri tom nikakva ograničenja ugovora o radu ne treba da postoje, ako hoćeš da radiš pod uslovima predloženog ugovora treba da radiš.
Inače, fleksibilizacija je zahtev koji je regularan deo neoliberalnih reformi.
Kako stoji u „Kratkoj istoriji neoliberalizma“ , od Meksika je posle bankrota iz 1982. godine tražena privatizacija, sniženje carina, otvaranje tržišta i „izradnja fleksibilnijih tržišta radne snage“. Rezultat je bio da je „nacionalni dohodak Meksika od 1983 do 1985 padao po stopi od 5% godišnje“, a „vrednost realnih plata radnika padala je između 40% i 50%.“
U nastavku neoliberalizacije u 2000-tim uzdiže se Karlos Slim, vlasnik telekomunikacionih kompanija, koji se vodi kao najbogatiji čovek na svetu.
Obično se kaže da će fleksibilizacija olakšati otpuštanje, ali i zapošljavanje radnika. Ona se, dakle, predstavlja i kao lek za nezaposlenost.
Grčka i Španija, koje imaju nominalno jednak broj nezaposlenih kao i Srbija, oko 25%, već su sprovele fleksibilizaciju. Ili je naša tranzicija toliko uznapredovala da smo sada sa reformama ispred njih.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije za mala i srednja preduzeća, kaže da je tražio grejs-period u kome bi se zabranilo otpuštanje posle donošenja novog zakona, kako poslodavci ne bi odmah iskoristili njegove odredbe da otpuste višak radnika.
Kao da će novi Zakon najpre dovesti do otpuštanja.
Kako piše Blic, oko 60.000 radnika moglo bi da ostane bez posla do početka 2013.
“I ja ću otpustiti polovinu radnika. Sad zapošljavam 160, a njih 80 su realno višak – kaže za “Blic” Milan Knežević, koji je i vlasnik konfekcije “Modus”.
U istom tekstu Knežević tvrdi: “Visoke otpremnine sad praktično čuvaju radna mesta bar za 20.000 zaposlenih, kojih će se poslodavci rešiti čim ih to ne bude mnogo koštalo”.
Promena zakona može da izazove “ogroman broj novih otpuštanja”.
Pomoćnica ministra za rad Radmila Bukumirić-Katić govori o fleksibilizaciji uvek na isti način. Najpre kaže „fleksibilizacija, da“, onda u istoj rečenici nešto negativno o fleksibilizaciji.
Kao da hoće da predupredi negativnu reakciju.
Ministar koji predlaže novi Zakon o radu predsednik je Socijaldemokratske partije Srbije.
Struje u DS koje obe žele da se DS više profiliše kao socijaldemokratska stranka, o ovome nisu rekle ni reč.
Postojeći Zakon o radu Milan Knežević naziva „komunističkom tamnicom“.
U jednoj emisiji stalno pita pomoćnicu ministra rada „Ko ste vi (da regulišete odnose između nas poslodavaca i sindikata)?“
Pomoćnica ne zna da mu odgovori da je ona predstavnik građana.
Neoliberali svako odstupanje od slobode u kojoj apsolutni prioritet ima profit vlasnika nazivaju „komunizmom“.
Po tome, mi još uvek živimo u komunizmu.
Knežević dalje pita: „Koliko je odsustvo trudnica u Americi?“
„Šta će sindikatima zahtev za minimalnom zaradom, kada ga nema u 70% zemalja?“
Švajcarci su nedavno imali referendum na kome su ipak odbili predlog da minimalna zarada u Švajcarskoj bude 2000 franaka.
I poslodavci i sindikati se na rečima slažu da prepišemo bilo koji Zakon o radu iz EU. Sindikati traže i minimalne plate iz EU.
Ipak, pomoćnica ministra kaže da mi nećemo samo prepisivati od EU.
Niko, međutim, nije objasnio u čemu je originalnost našeg zakona.
Premijer vlade koja je predložila Zakon je predsednik Socijalističke partije Srbije.
Ali, on se mahom bavi Kosovom.
Ekonomisti se slažu sa vladom: „Izlaz iz ovoga je fleksibilnost“, kaže Boris Begović, jedan od ekonomista.
Ako ostanete bez posla, nemojte se ljutiti.
Budite fleksibilni.
filozofijainfo, 11.11.2012.
