piše: Vladimir Milutinović –
– Šta je filozof, opet filozofiraš?
– Da, filozofiram s mukom.
– Pa zar u Srbiji, zemlji koja se prevrće svako malo, nema dovoljno materijala za filozofiju?
– Ima materijala koliko hočeš, ali nema ko da se njime bavi. Niko ništa ne razume.
– Šta na primer?
– Na primer, neoliberalizam, niko ne zna ni “n” o neoliberalizmu.
– Pa kad vi filozofi izmišljate stalno neke izme, to je ljudima teško da razumeju.
– Taj izam je i nastao tako što niko ne razume o čemu se radi. Kada objasniš nešto više puta, a nema efekta, onda to sve moraš da skratiš u neki izam, jer je i tebi dosadilo da opet objašnjavaš.
– Bolje reci konkretno o čemu se radi, onda će te ljudi razumeti.
– Ne mogu da shvatim zašto je toliko ljudi u stanju da ponavlja te argumente “država je nužno neefikasna”, “u javnom sektoru ima previše ljudi koji ne rade ništa”, “to je partijski plen” i slično.
– Pa jel’ ti ne misliš da je partijski plen?
– Ne mislim, sve i da delom jeste partijski plen, javni sektor je potreban.
– Niko ne kaže da nije potreban, samo se tvrdi da je prevelik. Da ti nisi primetio onaj tekst ekonomskog novinara Miše Brkića, koga stalno kritikuješ, na Peščaniku, pa si se zato iznervirao?
– Pogodio si, mada nije bitno ko govori nego šta govori. Izgleda da je u toku akcija u prilog novog zakona o radu, pa to treba pokriti prigodnim tekstovima.
– I šta kaže Brkić?
– Kaže, između ostalog, i ovo: “Ko god je bio u prilici da nekim poslom prođe kroz ministarstva, opštinske zgrade, komunalna preduzeća, škole i domove zdravlja bio je u prilici da vidi nepreglednu količinu neuposlene radne snage kako se „vrti“ po kancelarijama, glavinja i „baza“ po hodnicima državnih nadleštava.”
– Ti sigurno misliš da nije tako?
– Pa za škole znam, a raspitao sam se i za druge ustanove koje Brkić pominje.
– Čekaj, prvo mi kaži šta će ti Slovenija u naslovu teksta?
– Raspitao sam se i kako je u Sloveniji pa da možemo da uporedimo.
– Čime se sve filozofi ne bave.
– Evo da vidimo najpre škole. U školi, osim profesora koji su na časovima, po hodniku može da baulja jedino direktor, pravnik, blagajnik i tzv. pp služba, pedagozi i psiholozi.
– Dobro, hajde ovo troje, ali verovatno te PP službe ima puno?
– U našim školama, otrprilike, jedan pedagog ili psiholog na 700 đaka.
– Brkić tvrdi da su oni samo zaposleni, a da tu radnog mesta zapravo i nema.
– Pa da, kakve probleme i potrebe može danas imati 700 adolescenata koji idu u školu?
– A Slovenija?
– E, tamo na 300 đaka imaju 4 pedagoga.
– Znači u našoj prosečnoj školi bi trebalo da bude 8 – 12 pedagoga.
– Aha.
– Ti Slovenci baš znaju da izmišljaju radna mesta. Verovatno su zato i propali.
– U bolnicama je slično. Kod nas na 500 pacijenata dolazi 1 lekar, a u Sloveniji na 390.
– A državna uprava, tu mora da su Slovenci bolji.
– Kod nas na 260 građana dolazi jedan zaposlen u državnoj upravi, a u Sloveniji na 115 građana.
– Sigurno im je ukupan javni sektor manji od našeg.
– Nije ni to. Oni imaju oko 150.000 ljudi na 2 miliona stanovnika, što je oko 7,5% ljudi, a mi oko 470.000 na 7,1 milion što je 6,6%.
– A šta je sa državnim preduzećima?
– E, to je zanimljivo, Slovenija je poznata po velikom udelu države u preduzećima. Tek u ovoj krizi se raspravlja o prodaji nekih preduzeća.
– Ali se po prvi put priča i o mogućem bankrotu Slovenije. Da im ne preti bankrot zbog toliko neefikasnih državnih predzeća?
– Neoliberali bi to sigurno tvrdili, jedino je pitanje kako ih ta državna preduzeća nisu sprečavala da 20 godina od početka tranzicije drže BDP od 24.500 hiljade dolara po stanovniku, najveći od svih istočnoevropskih zemalja.
– Dobro, dobro, vidi se da si se obavestio o Sloveniji. Nego da se vratimo mi u Srbiju, šta ti misliš, ako mi nemamo višak radnih mesta u javnom sektoru, nego manjak, otkud se Brkiću onda priviđa „nepregledna količina neuposlene radne snage“?
– Neoliberalima se svašta priviđa. Po njima nema ni monopola, korupcije, uspešnih državnih preduzeća u svetu, a „smanjenje javnog sektora“ je redovno na neoliberalnom meniju. Po neoliberalima treba otpustiti čak 200.000 ljudi u javnom sektoru u Srbiji.
– Pa i u Sloveniji su smanjene plate javnom sektoru.
– Jesu, međutim, čini mi se da ovde nije Slovenija bila model.
– Nego?
– Recimo Burkina Faso, Ruanda Ili Honduras. Ako bi otpustili toliko ljudi, javni sektor bi nam bio kao njihov, što ni njima nije ideal.
– Dobro, ubedio si me, a i sve sam razumeo. Nije ništa teško. Kada sam čuo da si filozof očekivao sam nešto mnogo teže.
– Ne mora da bude teško da bi bilo relevantno.
– A da se ljudima sva ta priča o javnom sektoru i privredi ne čini kao da ne spada u filozofiju, da je to nekako previše primenjeno?
– Pa kako slovenac Žižek može da povezuje filmove i viceve sa filozofijom?
– Pa, znaš, kakva je Srbija Slovenija, takav si i ti Žižek.
ps.
Tekst je napisan u stilu kolumne Trafika koju je u Novom listu pisao Predrag Lucić.
filozofijainfo,05.10.2012.
